Putuješ, a veganka si? Znači gladuješ i jedeš travu? E pa… ne baš. 😉
Putna torba, putovnica i… tofu?
Kada kažem da sam veganka koja obožava putovati, ljudi često reagiraju kao da sam rekla da jedem zrak i živim od sunčeve energije.
“Ali… kaj ćeš jesti u Tajlandu?”
“Kako preživiš u Skandinaviji? Oni jedu samo ribu!”
“Znaš da propuštaš pravu lokalnu hranu?”
Scratch that!
🥗 Mit #1: Vegani gladuju na putovanjima
Istina – nisam baš jela fish and chips u Londonu, ali sam zato pronašla najbolji engleski doručak u veganskoj verziji. Na Koh Samuiu sam jela vegansku carbonaru koja me skoro rasplakala (od sreće), a u Stockholmu sam se zaljubila u cinnamon bunse iz male veganske pekare.
🌍 Mit #2: Ne možeš upoznati kulturu ako ne jedeš sve
Pogrešno! Hrana je veliki dio kulture, ali empatija, znatiželja i poštovanje lokalnih običaja su još veći.
Kada ti lokalci skuhaju vegansku verziju svoje tradicionalne domaće hrane jer im je stalo – to je kultura. To je povezanost.
I da, lokalna kuhinja nije samo meso. Pogotovo kad shvatiš da velik broj tradicionalnih jela zapravo sadrži gotovo isključivo biljne namirnice.
💬 Mit #3: Vegani su naporni suputnici
Samo ako mi pojedeš zadnji zalogaj banana breada. 😉
Inače sam vrlo ugodna. Uvijek nosim grickalice, znam reći “tofu” na deset jezika i imam screenshotove lokalnih veganskih restorana spremne prije nego što sletim. Tako da – nisam naporna, samo sam pripremljena.
🧳 Zaključak: Veganstvo i putovanja idu zajedno
Putovanja otvaraju um, a veganstvo srce. Spoji ta dva i dobit ćeš najfiniju avanturu života – začinjenu etikom, okusima i pokojim zalutalim avokadom.
A najljepše uspomene često dolaze iz “nemogućih” situacija – kad se izgubiš u nekom gradu, upadneš u random kuhinju, dogovoriš ručak rukama i nogama i na kraju pojedeš nešto što ti zauvijek promijeni percepciju o hrani… i ljudima.
Imaš i ti svoje veganske travel anegdote (ili failove)?
Piši mi u komentar ili na Instagram – volim čuti kako ste vi preživjeli u mesnoj džungli! 💌
lucka letucka 
Komentiraj